Када се ПлаиСтатион 5 лансира, заиста треба да буде објављен са изворним дигиталним поклонима кроз ПлаиСтатион Сторе одмах иза капије. Сони не би требало да живи у Мицрософтовој сенци када су у питању овакве функције.
Сони је лако победио Мицрософт када су у питању ексклузивне игре, али Мицрософт је победио Сони у... баш све остало. Ксбок има бољу услугу претплате на игре (Ксбок Гаме Пасс), боља онлајн игра (Ксбок Ливе), бољи стриминг игара (кЦлоуд), и то је испред кривуље када је у питању даривање дигиталних игара. Насупрот томе, ПС4 нема никакав облик даривања дигиталних игара о којем би се могло говорити.
Нећу да тврдим да је поклањање игрица на Ксбок-у савршено, јер није. Из било ког разлога, игре су и даље закључане у региону, тако да не можете да поклоните игру особи у другом региону од вас. Ако покушате, они једноставно неће моћи да га играју. Али неки облик даривања игре је ипак бољи него ништа.
Сони не би требало да живи у Мицрософтовој сенци када су у питању овакве функције.
Рекао сам то изнова и изнова, али будућност је дигиталнија него икада. Ово је само опште познато. То је начин на који су ствари напредовале годинама и наставиће тако. Физички медији су на изласку, мада не бих нужно рекао да умиру. Није у потпуности нестало — свет још увек нема инфраструктуру за то, колико год
Гугл би желео да мисли другачије — само постаје све мање важно. Његов удео у колачу од прихода постаје све мањи и мањи.Финансијски резултати компаније Сони за први квартал за 2019 доказао ово. Дигитална преузимања су чинила 53% пуне продаје игара на платформи. Лично, не могу да се сетим када сам последњи пут купио физичку игру на Ксбок-у или ПлаиСтатион-у. Од стотина које поседујем, можда је неколико физичких. И скоро да их не играм.
Да сам имао физички диск на мом столу негде или испод телевизора, једноставно нисам желео да одем и ставим га у своју конзолу. Да, можете то приписати лењости - и не бисте нужно погрешили - али ово је нешто са чиме се многи људи баве. Много сам склонији да седим на каучу и скролујем кроз своју дигиталну библиотеку да пронађем игру коју желим да играм. У ствари, ово ме је само натерало да играм игрице више него раније.
Некада сам био неко ко је мрзео идеју дигиталних игара. Није да сам мислио да су ме они натерали боље, као неки физички чистунац, али ми се допала идеја да имам опипљив предмет у рукама. Дигитална библиотека је била привремена. Нестабилан. Као што би Мајкрософт или Сони могли одмахнути руком и то би нестало у тренутку. Сада нисам ни приближно параноичан и схватам да чак и ако имам физички диск, технички немам сопствени игра. Изнајмљујем лиценцу за коришћење, у суштини. А с обзиром да игре сада често морају да буду повезане на интернет у неком облику, никада не постоји гаранција да ће физички диск увек радити у будућности.
Да се вратим на поклоне дигиталних игара, можете видети зашто би примање физичке игре за мене представљало непријатност. Добио сам физичку копију Год оф Вар за мој ПлаиСтатион 4 2018. као божићни поклон, и мада то је једна од мојих омиљених игара свих времена, не могу а да не пожелим да сам добио дигиталну верзију уместо тога.
Још један нуспродукт нашег живота у дигиталном добу је и то што смо више повезани са остатком света. Познајем много људи који живе у другим земљама, укључујући неколико колега. Не могу тако лако да им пошаљем поклон ако желим да пошаљем физичку игру, а да не спомињем било какве увозне накнаде. Поклањање дигиталних игара било би савршено решење.
Сони, молим те, учини то. Поклањање дигиталних игара треба да буде ствар када ПС5 буде лансиран.