Недавно је објављено да Аппле можда иде напред са омогућавањем да се апликације учитавају на иПхоне. Знамо да је Е.У. се залагао за ово, говорећи да је то потребно за јачање конкуренције и да програмери не би требало да буду приморани да плаћају Аппле-у за дистрибуцију и хостовање својих апликација као део Закона о дигиталним тржиштима, тако да је у потпуности могуће.
Оно што је друго могуће је колико лоше овај потез ће бити. Бочно учитавање апликација захтева много више посла него што мислите. То је нешто што иОС није дизајниран да дозволи.
Мало је глупо када стварно размислиш о томе. Купите нешто што може да инсталира програме и софтвер трећих страна, али компанија која то продаје одлучује шта и где можете пронаћи наведени софтвер. Не могу да се сетим ниједног другог рачунарског система — да, ваш паметни телефон је рачунар — који има тако трајно ограничење. Ипак, чини се да су корисници који никада не би били у реду са Аппле-овим речима да на свој Мац можете да инсталирате само апликације које добијете директно од Аппле-а.
Друга страна свега је да је Аппле у праву када каже да ово чини телефоне корисника сигурнијим. Апсолутно је тако. Али зар не би требало да одлучује корисник? Е.У. тако мисли и верује да је омогућавање већег избора оно што је најбоље за потрошаче.
Међутим, ово није нешто што се може догодити. Аппле ће морати да преузме страницу из Андроид плаибоок-а ако жели да то уради на прави начин.
Шта је бочно учитавање?
То је прилично лако разумљив концепт. Бочно учитавање је када преузмете апликацију однекуд и ручно је инсталирате.
Ваш телефон, било да је Андроид телефон или иПхоне, долази са програмом чија је једина сврха да пронађе, преузме и инсталира друге апликације. На Андроид-у се зове Гоогле Плаи, а на иПхоне-у се зове Апп Сторе. Отворите га, изаберете апликацију, додирнете дугме и све ради.
На Андроид телефонима (као и на рачунарима који користе друге оперативне системе као што су Виндовс, мацОС или чак Цхроме) постоје и механизми који вам омогућавају да преузимате апликације са неког другог места и ручно инсталирајте их. Можда ћеш морати скочити кроз обруч или два да би се то десило, али метод који то омогућава уграђен је у софтвер који покреће ваш уређај.
То је познато као сиделоадинг и осим ако нисте програмер који плаћа годишњу накнаду Аппле-у и користите развојни софтвер који је одобрио Аппле, то није могуће на иПхоне-у или иПад-у.
Сигурност корисника
Аппле каже да ово чини иОС сигурнијим јер штити кориснике од злонамерног садржаја. Аппле је у праву. Злонамерни софтвер заиста проналази свој пут у Апп Сторе (и Гоогле Плаи и Виндовс Сторе, итд., итд.), али је прилично реткост. Аппле ради добар посао у хватању онога што треба да се ухвати.
Није тешко направити мобилну апликацију која ради лоше ствари. Тешко је направити апликацију која ради било шта аутоматски или апликацију која може 100% да сакрије шта ради, али писање апликације која краде ваше податке и шаље их неком другом је лако.
Оно што је тешко урадити је да добијете лошу апликацију мимо Аппле-а и/или Гоогле-а јер и једни и други прегледају сваку апликацију да би открили лоше. Ако своју апликацију набавите изван „званичне“ продавнице апликација, све опкладе су искључене, а друге заштите морају бити уграђене. Ту блистају Андроид (и Виндовс, кредит тамо где је кредит доспео).
Гоогле је развио свој процес инсталације да скенира апликацију док се инсталира и касније када се користи, чак и ако није дошла из Плаи продавнице. Гугл ово зове Гоогле Плаи заштита, и то је велика ствар. Сваки телефон који се продаје са "званичном" верзијом Андроид-а укључује Гоогле-ов софтвер има уграђену ову заштиту и активно надгледа апликације на вашем телефону да би уклонио оне лоше.
Све се ради на вашем телефону без слања било каквих информација Гоогле-у осим ако се не пронађе. Затим може да дели информације о апликацији, на пример када је последњи пут коришћена, ау екстремним случајевима, Гоогле може даљински да је онемогући. Гоогле скенира апликације по имену и такође тако што види шта код потенцијално може да уради, баш као што то ради Виндовс Дефендер.
Не предлажем да почнете да учитавате апликације са стране на свом Андроид телефону. Постоје и други фактори које треба узети у обзир, као што су присилне „најбоље праксе“ и спровођење политике приватности. Али вероватно нећете бити потпуно хаковани или тако нешто ако то учините.
Аппле нема ништа слично овоме јер никада није требао да има овако нешто. Једини људи који су учитавали апликације били су програмери који су инсталирали сопствене апликације, тестери који су користили одобрени софтвер за инсталирање теста верзије апликација и људи који су разбили своје иПхоне и избацили Аппле из једначине када је у питању приватност и безбедност.
Ако је Аппле приморан да дозволи корисницима да учитавају апликације, апсолутно мора да има нешто попут овога. Људи ће писати злонамерне апликације за иПхоне, пронаћи креативне начине да их дистрибуирају и преваре кориснике да их инсталирају. Људи који користе иПхоне никада раније нису морали да брину о овоме, а то их чини лаким. Мрзим то да кажем, али сви знамо колико интернет може бити ужасан.
Ништа од овога не значи да је бочно учитавање лоше или да Аппле треба да држи људе закључане у Апп Сторе-у. То такође не значи да је Е.У. је у праву када каже да ће то бити боље за све потрошаче. Не заузимам ни једну страну у тој борби.
Аппле то ради пре него што компанија има одговарајућу инфраструктуру, било по избору или зато што је принуђена, биће лоше за потрошаче. Ако се то догоди, припремите се за срање.